Hm...moje prvo pisanije

hm...moje prvo pisanije...

spanoulis | 30 Jul, 2010 01:46

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

…već godinu dana se kanim da počnem da delim svoje kako mudrosti tako i gluposti sa ostalim svetom koji me tobože zna i ne….u svojoj glavi sam prelazio milion tema, naravno to mi dođe na dnevni red tek negde oko dva, pola tri iza ponoći, kad i definitivno ne znam sta da radim jer mi spavanje ni na pamet ne pada…I sad dok kucam ove reči dosta tema mi se vrzma po glavi, videćemo sta će biti na kraju, ako vas ne smorim, naravno…

Ovako…ja sam jedan momak koji je ove godine potpuno neprimetno dosao do 22. leta…živim u tzv. drugom gradu po veličini u Srbiji, mada ni sam ne primećujem zbog čega je baš ovaj grad zaslužio to mesto vicešampiona, pričaću i o tome. Pardon! Pisaću! Nikako da se naviknem, jbg…studiram i paralelno sa tim radim, mada to ne može da me spreči da svakog dana vreme provodim sa svojom voljenom osobom na terenu za basket…Nista perverzno, košarkaška lopta je u pitanju…:) Nije da nisam u životu imao neku drugu ljubav, ali ovoj sam se uvek vraćao i ona me je uvek čekala…bilo da sam nervozan što sam se posvađao sa majkom ili nekim drugom, da sam pao ili položio ispit ili šutnuo or “being šutnut” od strane neke “voljene” u tom trenutku… Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Kad razmislim malo bolje, nekako mi je ta lopta celog života bila i najbolji drug…jbg, psa nisam imao gde da čuvam, malo mi je dvorište… I kad su mi se dešavale stvari zbog kojih sam morao dosta pre vremena da sazrim i “odrastem”….i kad sam bio najsrećniji u zivotu…uvek sam njoj pričao to što mi je na duši i znate šta?! Saslušala me je uvek… Nije bila kao neki ljudi koje sam smatrao svojim prijateljima pa koji su mi posle jedva saslušanog minuta rekli: “ma živeli brate! Sve će da bude u redu! ” ili još bolji su bili komentari tipa: “brate, živiš od danas do sutra! “ ili “Ma ko je je*e, ti možeš da imas svaku” . Ova tri toliko tipična odgovora za danasnje društvo su me pratila kroz ceo zivot…hm… možda zato što mi se stalno dešavalo nešto, retko šta dobro ali bitno je da nije nikad bila ravna linija… I poprilično sam siguran da nisam jedini…

Voleo bih da se vratim u svoje detinjstvo, kad sam imao npr. 4 god. Nekako iz ove perspektive mi se čini da je tad bilo dosta drugačije…jeste to tad bio najturbulentniji period u ovoj “ Bogu iza tregera” zemlji…nekako mi se čini da su ljudi bili drugačiji…ili sam to samo ja…ne znam! Drugačije sam vaspitan…kad sam bio dete roditelji su me učili kako je svet jedno prelepo mesto i kako se tamo ljudi prvenstveno poštuju međ’ sobom…kad sam malo odras’o shvatio sam da svet nije ni blizu tog obećanog mesta o kome su mi pričali…svet je postao zao, krut, nedodirljiv…svako misli samo kako da stigne do vrha…e to je prava stvar! Hoću i ja do vrha ili bar da se vinem tu negde među zvezde…ali ne po cenu svojih principa, ne po cenu da gazim preko ljudi koji mi znace, definitivno veliko NE, na takav način… ne želim na taj način da dobijem baš nikakvu beneficiju( posao, kola, stan pa ni da dođem do cure na takav način) jer znam da bih usput izgubio sebe…a to nikako ne želim!

Nekako jedva čekam da odgledam neki film iz doba kralja Artura…ne zato sto bih voleo da sam bio neki hrabri vitez…mada bi i to sasvim sigurno imalo nekih prednosti…:) (Dalje)