Hm...moje prvo pisanije

…već godinu dana se kanim da počnem da delim svoje kako mudrosti tako i gluposti sa ostalim svetom koji me tobože zna i ne….u svojoj glavi sam prelazio milion tema, naravno to mi dođe na dnevni red tek negde oko dva, pola tri iza ponoći, kad i definitivno ne znam sta da radim jer mi spavanje ni na pamet ne pada…I sad dok kucam ove reči dosta tema mi se vrzma po glavi, videćemo sta će biti na kraju, ako vas ne smorim, naravno…

Ovako…ja sam jedan momak koji je ove godine potpuno neprimetno dosao do 22. leta…živim u tzv. drugom gradu po veličini u Srbiji, mada ni sam ne primećujem zbog čega je baš ovaj grad zaslužio to mesto vicešampiona, pričaću i o tome. Pardon! Pisaću! Nikako da se naviknem, jbg…studiram i paralelno sa tim radim, mada to ne može da me spreči da svakog dana vreme provodim sa svojom voljenom osobom na terenu za basket…Nista perverzno, košarkaška lopta je u pitanju…:) Nije da nisam u životu imao neku drugu ljubav, ali ovoj sam se uvek vraćao i ona me je uvek čekala…bilo da sam nervozan što sam se posvađao sa majkom ili nekim drugom, da  sam pao ili položio ispit ili šutnuo or “being šutnut” od strane neke “voljene” u tom trenutku… Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Kad razmislim malo bolje, nekako mi je ta lopta celog života bila i najbolji drug…jbg, psa nisam imao gde da čuvam, malo mi je dvorište… I kad su mi se dešavale stvari zbog kojih sam morao dosta pre vremena da sazrim i “odrastem”….i kad sam bio najsrećniji u zivotu…uvek sam njoj pričao to što mi je na duši i znate šta?! Saslušala me je uvek… Nije bila kao neki ljudi koje sam smatrao svojim prijateljima pa koji su mi posle jedva saslušanog minuta rekli: “ma živeli brate! Sve će da bude u redu! ” ili još bolji su bili komentari tipa: “brate, živiš od danas do sutra! “ ili “Ma ko je je*e, ti možeš da imas svaku” . Ova tri toliko tipična odgovora za danasnje društvo su me pratila kroz ceo zivot…hm… možda zato što mi se stalno dešavalo nešto, retko šta dobro ali bitno je da nije nikad bila ravna linija… I poprilično sam siguran da nisam jedini…

Voleo bih da se vratim u svoje detinjstvo, kad sam imao npr. 4 god. Nekako iz ove perspektive mi se čini da je tad bilo dosta drugačije…jeste to tad bio najturbulentniji period u ovoj “ Bogu iza tregera” zemlji…nekako mi se čini da su ljudi bili drugačiji…ili sam to samo ja…ne znam! Drugačije sam vaspitan…kad sam bio dete roditelji su me učili kako je svet jedno prelepo mesto i kako se tamo ljudi prvenstveno poštuju međ’ sobom…kad sam malo odras’o shvatio sam da svet nije ni blizu tog obećanog mesta o kome su mi pričali…svet je postao zao, krut, nedodirljiv…svako misli samo kako da stigne do vrha…e to je prava stvar! Hoću i ja do vrha ili bar da se vinem tu negde među zvezde…ali ne po cenu svojih principa, ne po cenu da gazim preko ljudi koji mi znace, definitivno veliko NE, na takav način… ne želim na taj način da dobijem baš nikakvu beneficiju( posao, kola, stan pa ni da dođem do cure na takav način) jer znam da bih usput izgubio sebe…a to nikako ne želim!

Nekako jedva čekam da odgledam neki film iz doba kralja Artura…ne zato sto bih voleo da sam bio neki hrabri vitez…mada bi i to sasvim sigurno imalo nekih prednosti…:) Kad odgledam takav film, odmah se bacim na spavanjac jer znam sta cu sanjati…

Srednji vek, Britanija… pa čak i da sam neki konjusar, tadašnji paž iliti kedi( koji je za razliku od ovog današnjeg koji se ubija od novca i nosi golf štapove “gospodaru” ,nosio njegov štit i svo oružje i bio bedno plaćen), pa čak i kovač, koji je priznajem imao najteži posao….voleo bih da sam tamo…Pre svega zbog načina života, zbog principa… za sve su postojala pravila I ako ih se ne bi pridržavao- ode prst, ruka, neretko i glava…tad se znalo na koji način se pozdravljaju ljudi, na koji način se razgovara sa prijateljem, poznanikom, starijim od sebe pa cak i običnim strancem…znalo se i na koji način se igra kad je zdravlja i sreće, na koji način se žali kad je tuge i smrti…I sto je meni fascinantno- način na koji bi se muškarac udvarao ženi…Pre neko veče sam gledao “Tristan & Isolde”… Dovoljan je samo headlight filma da bih vam objasnio- “ before Romeo and Juliet, there was…”. Savršeno…

Možda sam ja samo neshvaćeni romantik koji beži od svoje tegobne stvarnosti, ali tad si bar znao ko je ko…ko ti je prijatelj, ko ne, ko te voli I ko te poštuje…a danas? Sve je to izgubilo smisao…ljudi su postali zatvoreni, depresivni, kao što reče  onaj drug “žive od danas do sutra”… Pogledajte samo koliko su se samo izmenjale statusne ličnosti i idoli…nekada je to bio kralj Artur, njegovi vitezovi, kasnije u Francuskoj deca su obožavala D’ Artanjana(znam da ga je Dima izmislio ali postavljam ga kao ličnost kakva je sugurno postojala) . Nekako su tad pravi idoli bili borci za pravdu, za čast- svoju i tudju…

Danas to nije tako…idoli su Kristijano, Kaka, Ronaldinjo, Lebron, Miličić…s druge strane Jana, Ćana, Hana,Seka, Brena, neki tamo Bojanić i ostaci farme i bigija…mada postoji i treca strana bitna samo u Srba…Knele, Kristijan, Legija, Arkan i ostali predstavnici “vrelog asfalta” …

Sve je otišlo u materinu…totalni gubitak moralnih principa i sistema vrednosti…neki će reći da je za to krivo vreme i zemlja u kojoj živimo…ne vidim da je drugima nešto preterano bolje! Možda imaju više novca, ali novac ne može da kupi zdravlje i onda beže u razne mogućnosti koje im se pružaju zbog te materijalne situacije- život na netu, droga, prejedanje hranom( Inače je gojaznost bila na dnevnom redu na skupštini senata prošle godine u SAD, pa vidite onda dokle je to došlo)…sve to zbog ličnih neuspeha ili straha od istog…

Moje mišljenje- ljudi se radjaju zli…i od daljeg razvoja i usmeravanja kako roditelja tako i okruženja zavisi hoće li ta jedinka nastaviti tim putem ili vratiti se na pravi…E sad! Pitanje je koji je pravi put…ako ste spremni da gazite i preko svojih najmilijih kad tad stići ćete do vrha, samo sto će vas jedino pare i status(zbog čega će vas jedino ljudi i postovati) grejati kad legnete uveče u svoj francuski krevet velicine 5x5, u vili od 300 kvadrata…

S druge strane,ukoliko se držite svojih principa i budete samo borci za svoju i čast svojih najmilijih i borite se za njih, verovatno nikad nećete biti ni svetlosnu godinu blizu vrha i zvezda, ali ćete bar imati ljubav, čast, i poštovanje svojih bližnjih...                                  

Izaberite sami svoj put, nemojte da vam ga nameću razni idoli…ja sam svoj izabrao iako znam da nikad u životu neću dodirnuti zvezde…ali moram priznati da već osećam posledice odricanja zvezda… & I like them…:)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• My life
• I sta sad mi nindze da radimo???
• Moje drugo pisanije
• hm...moje prvo pisanije...
• Čestitamo!

• Generalna [5]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom